Резултати и истина пре припадности
Сви ми имамо природну тенденцију да припадамо групама, тенденцију која често превазилази своју основну форму, креирајући снажне везе које могу изазвати и проблеме. Може се чак десити да изгубимо много више због тих веза него што добијемо у одређеним ситуацијама. Не тргујмо сопственим професионалним интегритетом, идентитетом и склоностима, за рачун припадности одређеној групи.
Пример : Agile против Waterfall-а
Група изузетних ентузијаста која је била довољно храбра да користи адаптивне приступе развоју унутар ИТ развоја, у време када се доминантно користио предиктивни приступ, окупила се и назвала свој приступ “Agile”. Ово је била сјајна иницијатива да се избегне ограничавање избора само на оно што се чинило неопходним. Још увек је пуно ентузијаста усмерених на резултат у Agile заједници, нажалост у њој има и неких који теже да Agile претворе у култ, посматрајући све ван ње у непријатеље. Ово ствара вишеструке проблеме, укључујући и следеће:
- Спречава их да уче од било кога ван групе
- Обесхрабрује оне ван групе да уче од њих
- Ставља припадност групи испред стварне сврхе, што као резулат спречава припаднике групе да науче о стварном смислу „Агилности“
Овај проблем се може значајно умањити (ако не и отклонити), употребом речи “Agile” САМО као ознаке која се односи на развојни приступ, а не на заједницу са својим члановима; даље , уз помоћ ЉУДИ који сматрају себе креаторима, решаваоцима проблема, и лидерима којии виде “Agile” једноставно као ЈЕДАН ОД СВОЈИХ АЛАТА, А НЕ КАО СВОЈ ИДЕНТИТЕТ.
За праве професионалце не постоји рат “Agile” против “Waterfall”-а!
Пример : PRINCE2® против PMBOK® Guide
Многи професионалци у пројект менаџмент заједници се идентификују или са PRINCE2® методологијом или са PMBOK® framework-ом (често само због географске локације) и нису упознати са другом страном. Сви ми можемо нагињати одређеним ресурсима, али не доводећи свој професионални идентитет и интегритет у питање. Још важније, требало би да се фамилијаризујемо сва свима њима ширећи своје видике и могућности избора.
Прави професионалци су отворени за све идеје, тражећи их, учећи о њима, и користећи их када је потребно, без стварања некритичке припадности тј. везивања за исте.
Пример : Непрекидно учење
Везивања за одређене идеје или заједнице, задовољавају особу због пратећег осећаја припадности, али је не подстичу да учи, понекад чак и обесхрабрују због страха од губитка те исте припадности. Ако је особа слободна, ако је експерт са интегритетом испред припадности, стално ће попуњавати празнине у свом схватању учењем: непрекидним учењем.
ОНО У ШТА ДАНАС ВЕРУЈЕМО НИЈЕ ПОТПУНА ИСТИНА (ВЕЋ ВИШЕ НАШЕ ТРЕНУТНО РАЗУМЕВАЊЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРОДУБИТИ), А СУТРА ВЕЋ МОЖЕ БИТИ ПОЛУИСТИНА. Ако су нечије идеје годинама фиксиране без икаквих промена, онда са њима нешто није реду. Ово је случај и за НУПП: ако се вратиш овде за неколико година и видиш потпуно исти садржај, треба да будеш сумњичав.
Пример : Отвореност
Када полемишеш или приговараш, буди сигуран да циљаш на идеју а не на особу. Ово ће помоћи да се смање тензије. Слично томе, када него полемише са тобом или ти приговара, не схватај то као рат против тебе, већ као дискусију о твојим идејама и остани отворен за примање. Не слушај да би одговорио, слушај да би разумео; ради са том особом на побољшању идеје.
Неки људи ће можда намерно “гађати” твоју личност уместо идеје, у ком случају треба да им помогнеш да се фокусирају на идеју уместо на тебе пре наставка дискусије. Покушај да ово одржаваш и у наставку дискусије.
Превео: Vladimir Majstorovic